Uvod – mala retrospektiva
Pretpostavljam da su proizvođači betona već upoznati, ali smatram da je potrebno da spomenem. U proteklom periodu je došlo do značajnih promena, koje ću hronološki poređati:
- PRAVILNIK o tehničkim zahtevima za beton – usvojen 2023-će godine,
- SRPS U.M1.206 – usvojen 2023-će godine,
- SRPS EN 206 – usvojen 2021-ve godine,
- PRAVILNIK o tehničkim zahtevima za frakcionisani agregat za beton i asfalt – usvojen 2020 – te godine
- Zakon o građevinskim proizvodima – usvojen 2018-te godine,
kao i niz drugih podzakonskih dokumenata, kao podloga za sertifikaciju proizvodnje betona.
Kao što sam u naslovu spomenuo datum 17.6.2024-te, tog dana, nakon godinu dana od usvajanja Pravilnik o tehničkim zahtevima za beton „stupa na snagu“.
Velike promene
Ove promene su toliko velike i obimne za sve aktere, da ih ja nazivam „tektonskim“. Ovo je potpuna promena koncepta obaveza, ali i odgovornosti proizvođača betona. Pa hajde da krenemo redom:
- Nema više „mi smo patronatom tog i tog“, sada je vaša obaveza da imate sertifikovanu proizvodnju. Ovo predstavlja veću slobodu, ali i veće obaveze i odgovornosti,
- Proizvođač betona mora da imenuje lice, koje je odgovorno za kontrolu proizvodnje betona (ovo lice može biti i eksterno pravno lice),
- Proizvodnju betona, na uređen način, proveravaju Imenovana tela,,
- Neophodnost izrade dokumentacije (Poslovnik, procedure, planovi kontrolisnja, planovi uzorkovanja, uputstva, zapisi),
- Kontinuirana kontrola procesa, od ulaznih materijala, opreme, laboratorijskog osoblja,
- Novi standardi, koji uvode klase materijala i betona,
- Koncept trajnosti betona, koji uvodi klase izloženosti,
- Specifikacija betona, kao potpuno nov i vrlo zahtevan dokumenat, za iskazivanje svojstava betona,
- Novi pojmovi, kao što su beton projektovanih svojstava, beton propisanog sastava i standardizovani beton propisanog sastava,
- Klase svežeg i očvrslog betona i klase otpornosti,
- Ispitivanja materijala, svežeg i očvrslog betona, kao kontinuiran proces,
- Početna ispitivanja, početna i kontinuirana proizvodnja,
- Izmena kriterijuma za ocenjivanje usaglašenosti uzoraka, koji se ispituju na pritisnu čvrstoću (statistička obrada rezultata), kako za pojedinačne, tako i za srednje vrednosti,
- Otpremnica betona, koja ima izuzetno kompleksan sadržaj.
I verovatno ima još, ali se nadam da nisam zaboravio nešto bitno.
Izazovi
Kao što su promene velike, izazova ima puno. U zadnjih par godina sam bio konsultant u primeni harmonizovanih standarda iz oblasti proizvodnje agregata i prefabrikovanih armirano betonskih elemenata. Izneću svoja iskustva, koja su ipak na malom uzorku.
U inicjalnoj fazi nije postojao nijedan standard, koji bi se koristio za uzorkovanje i ispitivanje. Svaki projekat je zbog toga, umesto 4 meseca, trajao, oko 6 meseci.
U tom periodu je bilo neophodno pribaviti standarde, kupiti neophodnu laboratorijsku opremu, pronaći kompetetne osobe, koji bi se bavile ispitivanjem, sprovesti obuku za laboratorijska ispitivanja, pripremiti dokumentaciju za kontrolu fabričke proizvodnje i započeti sa implementacijom.
Proizvođači opreme sada nemaju ni laboratorijska sita „na lageru“, pa su rokovi isporuke, oko 3 meseca. Nakon pristizanja opreme, koja je često i nekompletna, pa pristiže u fazama, trebalo je sprovesti obuku.
Neke obuke su vrlo specijalizovane, pa nije bilo moguće pronaći, adekvatnu instituciju, koja bi je sprovela.
Na svu sreću takvih specijalizovanih obuka u oblasti betona i nema baš puno, tako da je to jedna od olakšavajućih okolnosti.
Ne postoje nikakva tumačenja, ni Pravilnika, ni standarda. I Pravilnik i standard imaju dosta nedoslednosti i grešaka. Samo poredim vreme, kada je usvojen stari Pravilnik. Tada je postojala knjiga, koja se mogla kupiti u skriptarnici Građevinskog fakulteta, u kojoj su bila tumačenja i rešeni zadaci. Sada toga nema.
Obuka za primenu Pravilnika, u proteklih godinu dana, je bilo vrlo malo. Čuo sam, od kolege da je bila jedna u organizaciji Građevinskog fakulteta i dve, koje je organizovala BIS. Te obuke, u formi predavanja su nedovoljne za proizvođače betona.
Ako pretpostavimo da značajan broj proizvođača betona nema svoje laboratorije i da će (bar u prvoj fazi) podugovoriti laboratorijska ispitivanja, koristeći javno dostupne podatke, a to je Obim akreditacije laboratorija, koje sam uspeo da preuzmem sa website-a Akreditacionog tela Srbije konstatujem da samo 2 laboratorije imaju opremu sa ispitivanje samougrađujućeg betona.
Od ukupno 20 akreditovanih laboratorija, dobar deo njih radi samo par ispitivanja. Poneke samo ispitivanja očvrslog betona.
Realnost je da će proizvođači betona morati da ispituju agregat, svež i očvrsli beton. U kontinuitetu.
U trenutku pisanja ovog posta, a to je mesec dana, pre početka primene Pravilnika postoji samo jedno Imenovano telo za Ocenjivanje i verifikaciju stalnosti performansi. Drugo očekuje pozitivno rešenje. Poređenja radi, uspeo sam da nađem podatak iz 2021-ve godine, u Hrvatskoj postoji 8 imenovanih tela za EN 206 i nacionalni aneks standarda. U Hrvatskoj ne postoji Pravilnik, pa je implementacija, kudikamo jednostavnija.
Zaključak
Da ne pomislite da je situacija beznadežna, krajem prošle godine smo krenuli sa izradom aplikacije za proizvođače betona. Nadamo se da će ona biti „user friendly“ i da ćemo zajednički i lakše, sa manje muka, doći do cilja.
Da pokušamo da prevaziđemo neke probleme i to na jedan organizovan i sistemski način. Aplikacijom ću se baviti u narednim postovima.
Ali, u svakom slučaju 17.6.2024-te može biti Dan D za mnoge proizvođače betona, ako odmah ne pokrenu svoje resurse i usmere dobar deo svojih aktivnosti, na uspostavljanju kontrole fabričke proizvodnje. Ko pre krene u taj proces biće mirniji.
