Sertifikacija betona – Deo 2 – Zadaci za rukovodstvo
Rukovodstvo proizvođača betona mora da donese nekoliko važnih odluka, pre bilo kakvih drugih aktivnosti.
Odluke nisu jednostavne jer treba odrediti:
Vrste betona, sa odgovarajućim svojstvima, koje će se sertifikovati,
Koja će se svojstva agregata i betona ispitivati u kompaniji – laboratorijska ispitivanja,
Koja laboratorijska oprema nije u funkciji, pa treba sprovesti nabavku nove,
Izbor eksterne laboratorije (jedna ili više) za određena ispitivanja, koja su specifična,
Lice (jedno ili više) odgovorno za sprovođenje radnji u okviru postupka sertifikacije betona
Sertifikacija betona – Deo 1 – Područje primene
Šta vi, kao proizvođač betona, sertifikujete?
Vi sertifikujete sve procese od prijema zahteva pa do isporuke i predaje betona naručiocu.
Sertifikacija betona je u stvari nezavisna provera, koju sprovodi imenovano sertifikaciono telo, po svojim utvrđenim postupcima. Ove postupke uglavnom određuje međunarodni standard ISO IEC 17065.
Sertifikacija betona, je u skladu sa Pravilnikom obavezan postupak, koju inicira Proizvođač betona.
Predmet provere je postrojenje za beton (jedno ili više).
Rezultat provere je Sertifikat o usaglašenosti, sa spiskom proizvoda, koji nastaju u proizvodnom pogonu – postrojenju za beton.
Korišćenje prethodnih rezultata ispitivanja
U par prezentacija softvera, koji smo uradili, dobili smo sledeće pitanje:
Da li možemo koristiti postojeće rezultate ispitivanja čvrstoče na pritisak (dokaz partije betona)?
Svakako, pa se u vom postu daje objašnjenje kako da se ti rezultati, iz prethodnog perioda iskoriste, za Ocenu rezultata ispitivanja čvrstoće na pritisak.
Klase čvrstoće betona
Prelazak na novi Pravilnik nije nimalo jednostavan, naročito, kada se bavimo ocenom rezultata ispitivanja. Postoje značajne razlike između novog i starog pravilnika (BAB 87), jer novi pravilnik menja sistem proračuna i ocenjivanja čvrstoće na pritisak. U ovom razmatanju se pod terminom Pravilnik uzimaju u obzir i svi prateći standardi, kao prvo SRPS EN 206 i SRPS U.M1.206, jer se Pravilnik i poziva na ova 2 standarda. Sledstveno, „domino efektom“ se primenjuju i ostali EN standardi, što će i biti navedeno u ovom postu.
Ovaj post, kao i prethodni postovi imaju ograničenja, jer se ne bave lakim betonima, niti betonima, koji koriste reciklirane agregate.
Specifikacija betona – deo 3
Kako je „Specifikacija betona je finalni skup dokumentovanih tehničkih zahteva koji se daju proizvođaču u vidu performansi (svojstava, osobina, karakteristika) ili sastava betona, u ovom postu se tumači fazno nastajanje ovog obaveznog dokumenta. Prva karika u tom nizu je projektant, koji procenjuje eksploatacioni vek konstrukcije i uticaje na konstrukciju. Primenjujući principe projektovanja, obzirom na granična stanja nosivosti i upotrebljivosti, osim proračuna i crteža, priprema i Specifikaciju betona. Danas je beton neizostavni građevinski materijal, pa je vrlo verovatno da se Specifikacija betona nalazi u skoro svakom građevinskom projektu. Ako ne danas, onda već sutra.
Specifikacija betona – deo 2
Specifikacija betona uzima u obzir više činilaca, od kojih su najbitniji životni ciklus betona, uslovi okruženja i zahtevi za svež i očvrsli beton. U ovom postu se daju osnovne informacije, koje se odnose na klase izloženosti.Takođe su uzete u obzir i korekcije, koje uzimaju u obzir, lokalne/nacionalne okvire. Od ranije su poznati zahtevi za čvrstoću betona, kao karakteristike očvrslog betona, kao i sleganje, mereno Abramsovim konusom, kao karakteristike svežeg betona.
Specifikacija betona – deo 1
Specifikacija betona je ključni dokumenat, kojim Naručilac betona definiše svoje zahteve. Nekada su ovi zahtevi vrlo jednostavni, i iskazani samo, kao Klasa čvrstoće i maksimalno zrno agregata u mešavini, uz kratko objašanjenje da je potrebno da beton bude Pumpani. Nasuprot tome, Specifikacija, odnosno skup zahteva može biti i vrlo kompleksan, uzimajući u obzir složene uslove sredine, način ugradnje, vremenske uslove, tokom ugradnje i dužinu transporta.
Velike promene i izazovi u proizvodnji betona u Srbiji od 17.6.2024
U proteklom periodu je došlo do značajnih promena, usvajanjem sledećih propisa i standarda:
PRAVILNIK o tehničkim zahtevima za beton, SRPS U.M1.206,
SRPS EN 206. Promene i izazovi su veliki. Da ne pomislite da je situacija beznadežna, krajem prošle godine smo krenuli sa izradom aplikacije za proizvođače betona. Nadamo se da će ona biti „user friendly“ i da ćemo zajednički i lakše, sa manje muka, doći do cilja. Da pokušamo da prevaziđemo neke probleme i to na jedan organizovan i sistemski način. Aplikacijom ću se baviti u narednim postovima.
17.6.2024-te može biti Dan D za mnoge proizvođače betona, ako odmah ne pokrenu svoje resurse i usmere dobar deo svojih aktivnosti, na uspostavljanju kontrole fabričke proizvodnje. Ko pre krene u taj proces biće mirniji.
Vodocementni odnos
Vodo-cementni odnos ili vodo-cementni faktor je količnik mase vode (V) i mase cementa (C) u betonskoj mešavini. To je pretpostavljena vrednost, koju projektant betonske mešavine definiše prilikom projektovanja iste. Voda u betonu je neophodna za hidrataciju cementa. Kada se proceni količina cementa i vodocementni odnos, količina vode u betonu predstavlja proizvod ove 2 vrednosti. Minimalan vodocementni odnos iznosi između 0,30 i 0,35. Postoje i preporučene vrednosti maksimalnog vodo-cementnog odnosa, koje su definisane sa aspekta, pre svega, trajnosti betona.
Dupper Dlower Dmax
Odredjivanje maksimalnog zrna – veličine agregata, odnosno „najkrupnije“ frakcije agregata u mešavini agregata nije više tako jednostavno. Više je aktera – projektant, izvođač radova, proizvođač betona. Takođe i bar 2 standarda, EN 206 i EN 1992-1-1. Navođenje maksimalnog zrna je obavezno u specifikaciji betona. Bitno je zapamtiti pvu relaciju: Dlower ≤ Dmax ≤ Dupper ≤dg. Zbog rastućeg trenda da se sve više primenjuje samougrađujući (SCC) beton, preporuka je da Naručilac betona odredi da Dlower bude 16mm.