Uvod
Ovo nije post o serijalu navedenog naslova, u kojem je glavni glumac proslavljeni Tom Cruise. Ovo je osvrt i moje tumačenje na sistem sertifikacije proizvodnje i kontrole betona, koji je propisan Pravilnikom o tehničkim zahtevima za beton.
Kao što sam u prethodnom postu i naveo, uveden je hibridni sistem, transformacija sistema 2+, koja uključuje i kontrolna ispitivanja uzoraka uzetih u proizvodnom pogonu od strane predstavnika imenovanog sertifikacionog tela. Ovaj sistem mnogo više podseća na sistem 1+.
Kao prvo citiraću odgovarajuće tačke pravilnika pa tako krećem od:
- Člana 24 stav 1. tačka 3 gde se navodi da se ispitivanja bitnih karakteristika svežeg i očvrslog betona sprovode u okviru „kontrolnog ispitivanja uzoraka uzetih u proizvodnom pogonu od strane predstavnika imenovanog sertifikacionog tela za fabričku kontrolu proizvodnje, u skladu sa zahtevima utvrđenim u standardu SRPS U.M1.206:2023, tačka 6.2.3" i
- Člana 30, stav 3, gde se navodi da "Pored radnji u okviru sistema 2+ iz stava 1. ovog člana imenovano sertifikaciono telo za fabričku kontrolu proizvodnje sprovodi i kontrolno ispitivanje uzoraka uključujući i uzorkovanje."
Gde je poenta?
Poenta je na Uzorkovanju, jer se članom 30, stav 3, navodi da je za uzorkovanje nadležno Imenovano telo.
Ja mogu da zaklučim da je ideja/pretpostavka (prilikom izrade Pravilnika), da Proizvođač betona uzme uzorak svežeg betona, ugradi u kalupe, neguje 28 dana, i da onda Imenovano telo preuzme te uzorke ili mu se uzorci dostave.
Ali, to nije tako, jer, kako je opisano u SRPS U.M1.206:2023 tački 6.2.3. „Imenovano sertifikaciono telo za fabričku kontrolu proizvodnje u toku stalnog nadzora ocenjivanja i vrednovanja fabričke kontrole proizvodnje uzima slučajne uzorke iz tekuće proizvodnje betona“. I zato smatram da je član 30, stav 3 izuzetno problematičan. Neostvariv, u praksi.
Kako se sprovodi (odnosno, kako bi moralo) uzorkovanje članom, 30 Pravilnika o tehničkim zahtevima za beton, kao obaveza imenovanog tela je opisano u standardima:
Simulacija pripreme uzoraka
Hajde da uzmemo, kao primer jednog proizvođača betona, koji ima 2 betonske baze. U svom proizvodnom portfoliu ima oko 40 receptura za beton. Naravno ne proizvodi sve vrste betona, svakog dana. Na dan kada dolazi sertifikaciono telo proizvodi 3 vrste betona.
Pretpostavljeni sistem je onaj, u kojem sertifikaciono telo sprovodi Uzorkovanje svežeg betona, kako je propisano standardom SRPS EN 12350-1:2019.
Sertifikaciono telo, njegov predstavnik je “poneo” svoju opremu, kalupe, opremu za ugradnju. U najboljem slučaju, ne remeteći proces rada, proizvođača betona, moguće je da se tokom celog radnog dana, pripreme uzorci za 3 vrste betona.
Ostali članovi tima, su završili ocenjivanje i napuštaju proizvođača betona.
Predstavnik sertifikacionog tela, koji je radio uzorkovanje i ugradnju uzoraka u kalupe, nakon 24 sata mora da dolazi, narednog dana, da izvadi uzorke iz kalupa i da obezbedi kondicioniranje, do 28 dana.
Da li je proizvođač betona dužan da mu obezbedi uslove za kondicioniranje?
Ne. Ali to je i najmanji problem.
Idemo dalje.
Nakon 28 dana ili u nekom drugom roku, predstavnik sertifikacionog tela dolazi po uzorke i transportuje ih do lokacije, na kojoj će se sprovesti ispitivanje.
E, sad ovo je simulacija, samo za 3 vrste betona, a treba dostići svih 40, na 2 lokacije. I to samo za ispitivanje čvrstoće na pritisak.
Gde je ispitivanje ostalih svojstava?
Tako da je moja procena, da bi za jednog proizvođača betona bilo potrebno, oko 10-15 dana samo za kontrolno uzorkovanje.
Ovo znači da bi troškovi sertifikacije bili jako visoki i izuzetno bi remetili proces rada proizvođača betona. Predviđeno Kontrolno uzorkovanje je time u neskladu sa Zakonom o građevinskim proizvodima, član 45, stav 2, koji glasi:
“Ocenjivanje i verifikacija stalnosti performansi sprovodi se transparentno u odnosu na proizvođača i na odgovarajući način, uz izbegavanje nepotrebnog tereta za privredne subjekte. Imenovano telo za ocenjivanje i verifikaciju stalnosti performansi obavlja zadatke uzimajući u obzir veličinu privrednog subjekta, delatnost koju obavlja, organizaciju, stepen složenosti primenjenog tehnološkog procesa i prirodu proizvodnog procesa.“,
jer bi predstavljalo izuzetan finanijski trošak i potencijalno bi remetio proces rada.
Primeri iz prakse
Ako bi se sprovela komparativna analiza sa harmonizovanim standardima, za građevinske proizvode, a to se može proveriti na ovom linku, može se konstatovati, da se kontrolno ispitivanje i uzorkovanje (sistem 1+), sprovodi na:
- Silikatnoj prašini za beton,
- Blokovima od gline (jedan od sistema),
- Blokovi od ekspandiranog polistirena (jedan od sistema),
- Laki blokovi za oplate (jedan od sistema),
- Mlevena granulisana zgura iz visokih peći za upotrebu u betonu i
- Leteći pepeo za beton.
Može se zaključiti da se Kontrolno ispitivanje sprovodi u slučajevima, gde je uzorkovanje relativno jednostavno i sprovodivo u kratkom vremenskom periodu. Takođe nije potrebna nega uzoraka, a ne postoji ni problem odlaganja transporta uzorka do laboratorije. Uzorak je takođe i relativno lak za rukovanje i prenos.
Zaključak
Smatram da je pristup, koji je prisutan u standardu SRPS U.M1.206 i Pravilniku o tehničkim zahtevima za beton, a odnosi se na Kontrolno ispitivanje nesprovodiv u praksi, jer je dugotrajan, a time i vrlo skup.
Shodno tome, treba dobro razmisliti i vratiti se izvornom sistemu 2+.
Sad možda ja nisam upoznat sa svim detaljima, ali sam zaista pokušavao da pronađem postupke, koji se odnose na Obim uzorkovanja i Rokove (broj ocenjivač/dana) na sajtu Imenovanog sertifikacionog tela.
Ti postupci bi morali da budu transparentni i da se nalaze na njihovoj web stranici.
