Odgovor na pitanje iz prethodnog posta
Ovo pitanje je glasilo:
Na koje pojedinačno svojstvo agregata Proizvođač betona treba da obrati pažnju i koju klasu da izabere u postupku izbora agregata, za beton, koji će se ugrađivati u prethodnonapregnuti element?
Odgovor:
Proizvođač betona prilikom izbora agregata mora da proveri sadržaj hlorida u agregatu, koji ne sme biti veći od 0,03 % za prethodnonapregnuti beton. Ukoliko proizvođač betona ima već ustaljenu proizvodnju i odredjeni broj receptura, sa odgovarajućim agregatima, treba da proveri da li je sadržaj hlorida, u agregatu, ispod granične vrednosti od 0,03 %. Taj podatak se nalazi u Izveštajima o ispitivanju agregata ili Sertifikatima proizvođača.
Dupper, Dlower, Dmax i dg – dileme
Pitanje 1:
Da li ove skraćenice imaju nešto zajedničko?
Odgovor:
Imaju, a to je definisanje maksimalnog zrna – veličine agregata, odnosno „najkrupnije“ frakcije agregata u mešavini agregata. Frakcije agregata se označavaju sa d/D, pa su, kao primer, frakcije krupnog agregata:
4/8, 8/16, 16/32.
Takođe d reprezentuje donje sito, a D gornje sito.
Pitanje 2:
Zašto moramo uopšte da se bavimo time?
Odgovor:
To je obavezan zahtev, (prema standardu EN206) koji mora da se definiše u Specifikaciji betona.
Specifikacija je posebna tema, koju ću objasniti u nekom od sledećih postova.
Pitanje 3:
Zašto toliko skraćenica za skoro istu stvar, a to je maksimalna veličina zrna agregata u betonskoj mešavini?
Odgovor:
Puno je aktera u definisanju maksimalne veličina zrna agregata. I za određivanje ove vrednosti, „u igri“ je i nekoliko standarda.
Pitanje 4:
Ko su akteri, koji su standardi i gde se definišu ove vrednosti?
Odgovor:
Idem redom, kako u stvari i teče proces, određivanja „najkrupnije“ frakcije agregata u mešavini agregata, a time i betona.
Postupak je sledeći:
- projektant betonske konstrukcije, prvi akter, određuje dg, u skladu sa EN 1992-1-1 i to navodi u svojoj Projektnoj dokumentaciji,
- Naručilac, izvođač radova na izgradnji objekta, drugi akter, određuje Dupper i Dlower, u skladu sa EN 206 i to navodi u Specifikaciji betona,
- Proizvođač betona, treći akter, na osnovu definisanih Dupper i Dlower u Specifikaciji betona bira betonsku mešavinu, iz svog proizvodnog „kataloga“ sa odgovarajućim Dmax i to navodi u Otpremnici (u fazi isporuke betona), koju predaje Naručiocu.
Pitanje 5:
Da li su Dupper, Dlower, Dmax i dg nekoj relaciji?
Odgovor:
Jesu.
Relacija je sledeća:
Dlower ≤ Dmax ≤ Dupper ≤dg
dg – Najveće nazivno zrno agregata, za posmatrani konstruktivni elemenat, koje uzima u obzir:
- Cnom – nominalnu vrednost debljine zaštitnog sloja,
- Minimalnu širinu preseka, posmatranog elementa
- Horizontalni i vertikalni razmak armature,
- Horizontalni i vertikalni razmak kablova za prednaprezanje.
Dlower – Najmanja vrednost D za najkrupnije frakcije agregata u betonu koja je dozvoljena specifikacijom betona.
Dupper – Najveća vrednost D za najkrupnije frakcije agregata u betonu koja je dozvoljena specifikacijom betona.
Dmax – Deklarisana vrednost D za najkrupnije frakcije agregata koji se koristi u betonu
Pitanje 6:
Zašto uopšte postoji Dlower?
Odgovor:
Zbog rastućeg trenda da se sve više primenjuje samougrađujući (SCC) beton, sa sve manjim učešćem krupnih zrna (često se primenjuje Dmax 10mm), postoji problem, koji se u literaturi naziva „interlocking“. To predstavlja međusobnu vezu zrna agregata i utiče na nosivost betona na smicanje. Što je manje Dmax, sledstveno je i manji “interlocking”, a time i manja nosivost na smicanje. Krupnija zrna utiču na lom betona, po agregatu, što je vrlo poželjno. (ovo znaju oni, koji su imali prilike da prisustvuju ispitivanjima betona na pritisak). Stoga smanjivanje Dmax predstavlja potencijalnu opasnost, pa je preporuka, da Naručilac betona odredi da Dlower bude 16mm.
Napomena 1
Veliku pomoć, u tumačenju svega ovoga imao sam od kolege Saše Popovića, dugogodišnjeg prijatelja, koji je izdvojio svoje dragoceno vreme, da bismo zajedno rastumačili ovu značajnu temu. Saša Popović je veliki deo svoje karijere proveo, kao projektant u Kanadi, Engleskoj i u Aziji. Više o njemu možete saznati ovde.
Napomena 2
Nacionalni aneks SRPS U.M1.206, standarda SRPS EN 206, u tački 4.2.1 određuje maksimalnu nazivnu veličinu agregata definišući određene kriterijume, koji su nepotpuni. Ne uzimaju u obzir vertikalni raspored armature, niti uzimaju slučaj prethodnonapregnutih betonskih elemenata. Sve u svemu nepotrebni su, jer je taj zahtev obrađen u SRPS EN 1992-1-1. O tome je obaveštena Komisija KS U071, Insituta za standardizaciju
Mala vežba za čitaoce:
Odrediti za dole navedene slučajeve Dlower, Dmax, Dupper i dg
Slučaj 1
Izvođač radova treba da izbetonira sledeće konstruktivne elemente i shodno tome, treba sa proizvođačem betona, da napravi Specifikaciju betona.
Treba odrediti Dupper, Dlower, Dmax i dg.
Konstruktivni elementi su sledeći:
- Betonska ploča debljine d=20cm, armirana sa Q257, u obe zone, debljina armature je 7mm, okca su 150x150 (razmak armature), debljina zaštitnog sloja je 25mm,
- Armirano betonska greda, dimenzija b/d 30/50, minimalni horizontalni i vertikalni razmak armature je 35mm, debljina zaštitnog sloja je 25mm, horizontalnu i vertkalnu armaturu izaberite sami.
Slučaj 2
Proizvođač prefabrikovanih prethodnonapregnutih armiranobetonskih elemenata treba da uradi (internu) specifikaciju i da u skladu sa specifikacijom isprojektuje betonsku mešavinu za betoniranje prethodnonapregnutih greda. Pošto je ovo interna specifikacija potrebno je da definiše Dmax.
Prethodnonapregnuti kablovi (naknadno prednaprezanje) se nalaze u betonu i njihov minimalni razmak je 60mm, minimalni horizontalni i vertikalni razmak armature je 45mm, debljina zaštitnog sloja je 30mm, horizontalnu i vertkalnu armaturu izaberite sami. Greda je dimenzija b/d 25/60.
Ako nemate standard SRPS EN 1992-1-1, možete koristiti i “stari” Pravilnik o tehničkim normativima za beton i armirani beton, nećete mnogo pogrešiti. Prvo budite projektant, pa izvođač radova, pa onda malo i proizvođač betona.
